Intel Core ili AMD Ryzen računari?

U svetu potrošačkih kompjuterskih procesora, knjiga je gotovo potpuno svedena na dva imena – Intel i AMD.

Ovo je jedno od klasičnih rivalstava u svetskom biznisu – poput Koka Kole i Pepsija, ili Mekdonaldsa i Burger Kinga. Obe kompanije su iz srca Silikonske doline, pa njihov rivalitet ima i komšijsku dimenziju.

Protekle godine AMD je izbacio Ryzen seriju procesora, srednje-višeg kvalitativnog ranga. Ona je osmišljena da bude rival Intel-ovoj Core seriji.

Sa lansiranjem Ryzena, AMD je zatvorio višegodišnji period pojačane Intelove dominacije, i izneo proizvod dostojan borbe sa večitim rivalom.

Malo terminologije za jasniji početak..

Ako imate malo iskustva sa procesorima, vrlo moguće da ste viđali predstavnike Intel Core serije i njihove prepoznatljive oznake – i3, i5, i7…Ako niste, svakako ćete naići na njih.

Postoje dakle i3, i5 i i7 serija. Tu je i i9 – ali ona pripada ultra premium segmentu.

Ryzen ide sličnim putem. Imate Ryzen 3,5 i 7. Čisto da napomenemo i pandan za i9. Ovde AMD menja pristup, tako da nemamo Ryzen 9. Njihov premium model ima mnogo ličnije i upečatljivije ime – Ryzen Threadripper.

To je osnova. Međutim onda u priču ulaze generacije. Ryzen za sada ima dve generacije. Prva je izbačena prošle godine, a druga ove. Možete ih razlikovati po početnoj brojci iza bazne oznake. Znači recimo Ryzen 5 1xxx je prva generacija, Ryzen 5 2xxx je druga.

Intel Core je dosta duže na tržištu. i3/i5/i7 paleta gura skoro deceniju. Kao rivali Ryzenu uglavnom se uzimaju sedma i osma generacija, izbačena početkom, odnosno krajem 2017. I ovde je bitan prvi broj posle bazne oznake. Intel i5-7xxx – sedma generacija, i5-8xxx osma generacija, uz napomenu da jedan manji broj modela može biti poboljšana verzija prethodne generacije.

Pošto smo postavili osnove za snalaženje i prepoznavanje u lavirintu različitih modela, pređimo sada na priču o osobinama ovih procesora.

Intel Core vs AMD Ryzen 

Obe serije sadrže sjajne procesore sposobne da efikasno obavljaju širok set zadataka.

Međutim, postoje izvesne tendencije u pristupu Intela i AMD-a, koje kreiraju uslovno rečeno slabije i jače tačke za njihove modele.

Intelovi procesori teže da imaju bolje performanse po jednom jezgru (single core), a AMD-ovi da nude više jezgara i threadova u komparativnoj klasi.

Šta je jezgro, šta je thread?

Procesori su nekada mogli da obavljaju jedan zadatak u isto vreme. Ako bi im bilo zadato više zadataka, skakali su sa jednog na drugi, pauzirajući jedan i radeći na drugom.

Te pauze su naravno bile veoma male u realnom vremenu, pa je na oko delovalo da se obavlja više poslova u istom trenutku.

Međutim, tu u priču ulaze dodatna jezgra. Dodatno jezgro je zasebna podjedinica procesora, sposobna da samostalno prihvati neki zadatak i obavi ga. Shodno tome, više jezgara može doneti više brzine, u zavisnosti od toga šta radite.

Thread je ugrubo rečeno, virtuelno jezgro. Tehnologija više threadova omogućava da jedno faktičko jezgro virtuelno podelite u dve celine, tako da ga sistem prepozna kao dva jezgra.

Fizičko jezgro je bolje i efikasnije rešenje od thread-a, ali je i više threadova dobra stvar.

Nazad na temu…

Dakle, Intelovi procesori teže ka tome da imaju bolje performanse na jednom jezgru. Uglavnom imaju veću brzinu – clock speed, mera nekada izražavana u megahercima, a danas u gigahercima.

Zona gde AMD-ovi procesori dolaze do izražaja jeste rad sa više jezgara (multi core) i threadova. AMD često pakuje veći broj jezgara i podržava više threadova u odnosu na direktan rivalski model iz Intela. Takođe i odlično optimizuje korišćenje tog potencijala, svojom arhitekturom i načinom funkcionisanja.

Koknkretna Single Core vs Multi Core primena

Ne zahtevaju svi zadaci preveliki broj jezgara – i to uopšte ne mora da znači da su jednostavni.

Recimo, u gejmingu je bitniji single core nastup procesora. Igre se prave tako da koriste mali broj jezgara, i jednojezgarne performanse ovde posebno dolaze do izražaja. Postoje izuzeci, i pitanje je šta će doneti budućnost na ovom polju, ali trenutno su Intelovi procesori bolji izbor za gejming.

I kod uobičajenog, svakodnevnog rada na računaru, osim ako ne ulazite u neko teško multitaskovanje, prosečan broj jezgara i threadova zadovoljava potrebe.

Poslovi kod kojih multi core potencijal može itekako pomoći jesu stvari poput video editovanja, različitih renderovanja, strimovanja, već spomenutog žestokog multitaskinga, animiranja i tako dalje.

Bitno je naglasiti i da program ili aplikacija moraju biti kompatibilni da bi iskoristili multi core prednosti, odnosno da budu napravljeni sa podrškom za to.

U kontekstu poređenja Intela i AMD-a, sve je ovo naravno donekle relativno. Niti Intel pravi procesore sa jednim jezgrom i jednim threadom, niti AMD pravi slabe procesore u kontekstu jednog jezgra, pogotovu ne od kada je Ryzen na sceni.

Takođe, procesor više nije baš toliki kralj računara kao što je nekada bio. Jeste i dalje najbitnija komponenta, ali potentan kompjuter čini cela konfiguracija – sa RAM memorijom, grafičkom kartom koja itekako može ući u igru kod određenih aktivnosti i poslova, a prosečan korisnik možda najveći napredak u brzini uoči sa SSD diskom.

Šta je overklokovanje?

Overklokovanje takođe predstavlja aspekt vredan razmatranja. To je proces koji iz Vašeg procesora izvlači maksimum mogućnosti, više od onoga što je određeno baznom specifikacijom.

Dakle, dobijate na brzini. Ali naravno tu su i kompromisi. U zavisnosti od situacije, možda ćete morati da uložite u bolje hlađenje, napajanje, bolju matičnu ploču (neke ne podržavaju overkloking, a neke prosto nisu dovoljno kvalitetne da isprate povećanu snagu), i na kraju krajeva, gurate svoju komponentu na limit.

AMD ima veću dostupnost za overkloking – svi Ryzeni su otvoreni za ovu opciju. Intelovi procesori koji mogu da se dodatno poguraju imaju posebnu oznaku K. Intel ima manje otključanih modela, ali kada je overkloking moguć, rezultati su uglavnom impresivniji od rivala.

Što se tiče samog procesa, u pitanju je uzbudljiva i zanimljiva aktivnost, gde nikada ne možete biti potpuno sigurni koliko ćete izvući iz procesora. Ipak, ne bi trebalo da je preduzimate ukoliko nemate dovoljan nivo znanja.

Laptopovi

Tržišna dominacija Intela je pogotovu izražena u domenu laptop procesora.

Međutim AMD planira da poveća svoj udeo i na ovom polju. Na nedavno održanom sastanku predstavnici firma kao što su HP, Lenovo i Dell izrazili su spremnost da ponude više modela sa Ryzen procesorima.

Trenutni asortiman nije previše bogat, ali možete pogledati ovaj HP-ov laptop 4RM23EA sa Ryzen 5 2500U procesorom, 8 GB RAM memorije, 128 GB SSD i kvalitetnim ekranom Full HD rezolucije (1920 x 1080). Dobar dodatak je i pristojna integrisana grafička karata Radeon Vega 8. Zanimljiv uređaj, kojem Ryzen 5 pruža kvalitetnu osnovu.

A ako hoćete laptop sa Intelovim procesorom, ponuda je veoma šarolika. Izdvojimo ovom prilikom LENOVO 320 15ISK 80XH007YYA, dobro izbalansiran prenosni računar sa i3 podlogom, ili specifični HP 13 AF005NN 2ZG96EA koji u 13.3 inča dijagonale osetljive na dodir pakuje moćnu mašinu pogonjenu i7-8550U procesorom.

Celeron, Pentium, A-serija

Spomenimo i ostatak ponude Intela i AMD-a.

Kod Intela, stvari su dosta jednostavnije – ispod Core linije su Celeron i Pentium linije, sa Pentiumom kao naprednijom varijantom.

Ovo su procesori za korisnike sa opuštenijim i manje kompleksnim potrebama od računara. To prate i svojom pristupačnošću, odnosno ekonomičnim cenama.

Šta nudi Pentium možete proveriti recimo na ovom Acerovom laptopu NX.GNTEX.097 Full HD ekrana i uz prisustvo SSD diska, a kada su u pitanju desktop varijante izdvojimo ovom prilikom ovu izuzetno pristupačnu konfiguraciju sa Celeronom.

Kod AMD ostatka ponude stanje je dosta šarenije. Postoji nekoliko serija, imena…Recimo A serija na koju verovatno imate najveće šanse da naiđete, poseduje širok dijapazon modela od onih za bazičnu upotrebu, pa do onih koji se solidno pozicioniraju u središnjem segmentu tržišta – od A4 do A12 modela.

HP laptop 4RN34EA je interesantan, sa A6-9225 procesorom, integrisanom grafičkom kartom takođe od AMD-a (Radeon R4) i instaliranim Windowsom 10. Na kartu povoljnosti još više igra AMD E-serija, pa se tako za zaista nisku cenu može nabaviti HP 255 G6 1WY47EA, za obavljanje jednostavnijih zadataka, surf i zabavu.

Ako ste više ljubitelj konfiguracija, bacite pogled na desktop računar Spirit 303 sa A4 procesorom.

U procesorskim vodama možete naleteti na još neke AMD modele, koji su u pred-Ryzen vremenu pokrivali različite segmente, poput Athlon ili FX serije.

Završne misli i preporuke

Već je spomenuto, mada nije zgoreg da se ponovi – i Intel Core i Ryzen procesori predstavljaju ozbiljne komade tehnologije, sposobne da obavljaju različite zadatke efikasno.

Njihove razlike postoje, ali nisu velike, i takođe nije baš lako da dođete u situaciju da ih primetite, posebno ako ste prosečan korisnik.

Sa druge strane, one jesu tu, i pred odabir procesora je svakako preporučljivo da dobro procenite kakvu vrstu aktivnosti ćete uglavnom obavljati na računaru, te da se dobro raspitate i odvagate pre kupovine konkretnog modela.

To može biti impresivan Intelov i7-8700, ili pak moćni Ryzen 7 2700X procesor sa osam jezgara. Komponente ove klase daće svakom kompjuteru potencijal da bude “zver”, ako se dobro isprati ostatkom konfiguracije.

Ni uz i5-7400 računar neće biti nimalo naivan, a interesantna opcija može biti Ryzen 3 2200G, sa pristojnom integrisanom grafičkom kartom Vega 8.

Ako želite gotovu konfiguraciju u paketu, postoji i ta opcija. Ovaj desktop računar sadrži Ryzen peticu prve generacije, konkretno Ryzen 5 1600, 8 GB RAM-a, izuzetnu grafičku kartu i 1 TB HDD prostora.

Ryzenovo lansiranje je veoma aktiviralo tržište procesora i uzburkalo vode. Intelova deveta generacija je iza ugla, a nećemo previše čekati ni na Ryzenovu treću.

AMD uživa u novopronašlom momentumu, ali Intel sigurno sprema odgovor, a za to uvek može da upotrebi ogromne resurse koji mu stoje na raspolaganju.

Konačni rezultat je gotovo izvesno odličan za krajnje korisnike – jer zdrava konkurencija uvek rezultuje navalom dobrih proizvoda.