Stižu hladniji dani, a sa njima i problematika grejanja.
Dogrevanje, zagrevanje, šta, kada, kako i koliko – tema grejanja nije naivna stvar i treba joj pristupiti ozbiljno – kako bi se postigla najbolja kombinacija utrošenog novca i ostvarenog komfora.
Međutim, nema razloga da taj proces bude dosadan. Zapravo, mnoštvo opcija i varijanti donosi posebnu zanimljivost potrazi za pravim rešenjem, a dosta toga se može i naučiti.
Izolacija – prvi korak ka štednji energije i novca
Pre neke konkretnije priče o grejnim opcijama, mora se naglasiti značaj izolacije.
Ljudi generalno znaju za važnost izolacije, ali jako često ne shvataju do koje mere je ona zapravo bitna.
Bolje izolovan dom će zahtevati osetno manje uložene energije (samim tim i novca) za komfornu atmosferu od domaćinstva gde je izolacija problematičnija – a vrhunski izolovani prostori mogu naterati ljude da se uhvate za glavu i pitaju: „Kako je moguće da greješ toliki stan/kuću samo sa tim?“
Naravno, jasno je da izolacija posebno ona najkvalitetnija, nije besplatna, ali predstavlja investiciju koja radi na dugi rok. U svakom slučaju je važno biti svestan njene uloge, jer čak i ako u datom trenutku ne možete da poboljšate istu, barem će Vam biti jasno zašto određeni prostor ne možete da zagrejete onako kako biste želeli.
U sklopu ove priče može se govoriti i o izloženosti prostora.
Vrlo je bitno koliko spoljnih zidova imate, odnosno kolika je površina izložena spoljašnosti i prirodnim elementima.
Ako je iza nekog zida drugi stan recimo, o grejanju tog zida će se brinuti i komšija (najverovatnije). Ovo ima pozitivan efekat ušuškanosti, koji generalno odlikuje jedinice u stambenim zgradama.
Sa druge strane, veliki broj spoljnih zidova, što je prirodno češće slučaj sa kućama, ali i pojedinim stanovima – donosi veće izazove, pogotovu ako se radi o tačkama sklonim udaru vetra.
Radijatori i grejalice na struju
Ovo su opcije koje se koriste uglavnom za dogrevanje, ili zagrevanje pojedinih prostorija u određenim situacijama.
Postoji nekoliko varijanti, kao što su uljani radijatori, panelni radijatori, konvektorske grejalice, kvarcne grejalice…
Konvektorske grejalice su poznate i kao norveški radijatori, a može se naići na još nekoliko nacionalnih odrednica poput francuskih ili švedskih radijatora.
Ovi uređaji mogu imati različitu tehniku rada, pa samim tim i zagrevanja. Recimo konvektori zagrevaju vazduh. Uljani radijatori sa druge strane zagrevaju ulje, koje se malo sporije zagreva ali shodno tome i sporije hladi.
Takođe, neka tela ovog tipa poput većine uljanih radijatora ili malih kaloriferskih grejalica, mogu imati i ventilatore. Ventilator možete koristiti za brzo zagrevanje prostorije kada je neophodno.
ELIN radijator OR 05 11 recimo ima ventilator od 400 W, kao dodatak na svojih 11 rebara potencijalne snage 2500 W. Točkići su vrlo koristan dodatak, pošto sa njima može relativno lako da se premešta i opslužuje različite prostorije u kojima Vam je potreban u datom trenutku.
Ako Vam je potrebna grejalica za kupatilo, ARDES Kvarcna grejalica za kupatilo 437 može biti zanimljiv izbor. Ovo je kvarcna grejalica, sa dva grejna elementa, odnosno dva moguća podešavanja snage. Za veće prostorije idealna je Bosch konvektorska grejalica 1000EC 1500W koja poseduje termostat za određivanje i automatsko održavanje željene temperature. Lako se montira na zid i nečujna je pri radu te odgovara prostorijama gde često odmarate ili spavate koje su veličine do 45 m³. Ova grejalica može da se pohvali i AI grejačem X type koji ne podiže prašinu i ne isušuje vazduh.
Strujna grejna tela nisu šampioni štedljivosti, to je manje više poznato. Kada ovaj tip uređaja koristite neracionalno, mogu biti izvor neprijatnih iznenađenja kada stigne račun za struju. Međutim, kada ih koristite racionalno, mogu biti sjajan dodatak domaćinstvu i veliki pomagač.
TA peći – za manje račune i više toplote
TA peć je takođe uređaj na struju, pa zašto uživa mnogo štedljiviju reputaciju od svojih kolega?
Odgovor se krije u njenom imenu. TA – termoakumulaciona. TA peći imaju sposobnost da akumuliraju toplotu koju će kasnije odašiljati, bilo putem običnog zračenja, bilo putem duvanja.
Tu u igru ulazi jeftinija noćna tarifa za struju. TA peć bi trebalo puniti noću, kako bi grejala preko dana. Tada ovaj uređaj postaje prilično ekonomična opcija jer je struja višestruko jeftinija u noćnoj tarifi.
Akumulaciju omogućava posebna opeka u unutrašnjosti, kao i dobra izolacija aparata. Magnohrom TA peć MTA 4.5 KW je odličan izbor za sve vas koji želite da povećate ekonomičnost grejanja jer ove peći greju prijatno, čisto i ekonomično. Dizajn im je jednostavan, kućevan. Prirodno se i nenametljivo uklapaju u različite enterijere, međutim treba imati na umu da nisu lako prenosive. Jednom postavljena TA peć najčešće se ne pomera sa inicijalnog mesta zbog svoje težine i kabastog oblika. Prilikom instalacije ovakve peći isplanirajte unapred mesto na kome ćete je postaviti kako bi bila u skladu sa ostatkom nameštaja.
U zavisnosti od ostalih delova jednačine poput izolacije i veličine prostora, TA peći mogu biti primarni ili sekundarni izvor grejanja. Bitno je pak naglasiti da je jeftinija tarifa apsolutno ključna za njihov rad. Ukoliko se peć redovno puni i danju, makar i ne preterano dugo, njena novčano-grejna efikasnost se brzo može premestiti iz dobre u ne tako impresivnu.
Klime i toplotne pumpe
Klime su zapravo takođe toplotne pumpe, ali se ustalilo da se pod izrazom “toplotne pumpe” misli na složenije sisteme od klasičnih klima uređaja.
Dakle, klime. Klima uređaji su efikasniji od klasičnih aparata na struju zato što uspevaju da daju više toplotne energije od uložene električne.
To rade tako što uzimaju energiju iz spoljašnjeg vazduha i prebacuju u prostoriju. To je poenta toplotne pumpe, premestiti toplotu sa jednog mesta na drugo. Kada je podešena da greje, klima uzima toplotu od spolja i prebacuje unutra. Kada hladi, premešta toplotu iz unutrašnjosti prostorije napolje, ostavljajući ohlađen vazduh.
Dakle, postoji utrošak struje, za kompresor i ostatak aparature, ali dodatna toplota koja se unosi stvara efekat štedljivosti.
Jedna stvar ovde može buniti: kako se uzme toplota od spolja ako je napolju niska temperatura, pa čak i ispod nule?
Deluje čudno, ali vazduh na svakom podeoku iznad apsolutne nule (- 273 C), ima određenu količinu toplotne energije koja mu se može “ukrasti”.
Naravno, to ne znači da klima može da greje na recimo -150 stepeni. Njena efikasnost kao grejne opcije opada sa spoljnom temperaturom, posebno ispod nule. Ovde je veoma bitno naglasiti i razliku između standardnih i inverter uređaja.
Standardne klime uglavnom rade do -7 stepeni. Inverter klime, zbog svoje drugačije, naprednije izrade, uglavnom idu do -15 a neke i niže i efikasnije greju kod nižih temperatura.
Klima uređaj je odlično grejno telo za hladne, ali ne baš ledene dane, kakvih je uostalom poprilična većina na našem podneblju. Mogu poslužiti i za ozbiljnije hladnoće, ali im tada možda može zatrebati dogrevna pomoć, u zavisnosti od modela i ostalih faktora.
Njihova velika prednost je – elegancija i komfor. Nema loženja, odlaganja, nabavke, razmišljanja i sličnog. Upalite uređaj i grejete se.
MIDEA Standardna klima MSMAB 12HRN1 QC2 MA1 predstavlja kvalitetnu opciju kada su u pitanju standardne “dvanaestice”, a BEKO BRH 180/BRH 181 pripada jačoj kategoriji, odnosno osamnaesticama.
Što se tiče invertera, zanimljiv je pristupačan VOX IVA 1 12IE ili pak moćna DAIKIN Klima uređaj inverter FTXB35C/RXB35C, sa 12000 BTU kapaciteta i obiljem posebnih režima i funkcija, uključujući i samodijagnostiku.
Ukoliko želite da saznate nešto više o klima uređajima, šta su dvanaestice i osamnaestice, kako rade i koje su odlike podvrsti poput klasičnih i inverterskih, pročitajte ovaj tekst na našem blogu.
Recimo sada nešto u kratkim crtama i o toplotnim pumpama u užem smislu.
Kod klime se vrši transfer na relaciji vazduh – vazduh. Međutim, toplotne pumpe mogu da se povežu i sa sistemima centralnog grejanja, a posebno su pogodne za kombinaciju sa podnim grejanjem.
Takođe, veoma bitno, ove toplotne pumpe za spoljnu tačku mogu da imaju i zemlju kao i podzemne vode.
Znači spoljni deo sistema je u zemlji ili podzemnim vodama, i odatle se apsorbuje toplota. Prednost ovog rešenja je što u zemlji i podzemnim vodama ima više toplote nego u vazduhu pri niskim temperaturama.
Toplotne pumpe leti mogu služiti u obrnutom smeru, odnosno za hlađenje. Radi se o malo kompleksnijim i ne tako jeftinim sistemima – ali sa primamljivim dugoročnim benefitima.
Prirodni gas
Spomenimo ukratko i opciju grejanja na zemni gas.
Ukoliko imate mogućnost da se priključite na gasnu mrežu, ovo može biti opcija vredna razmatranja.
Grejanje na gas je isto tako prilično elegantno u izvedbi i ne zahteva mnogo posla od korisnika. Potrošnja se jednostavno individualno kontroliše, što je veliki plus, a tu je i mogućnost zagrevanja potrošne vode.
Sa aspekta cene gas je vremenom postao prilično razumna opcija, mada nije zgoreg biti na oprezu. Takođe, prisutni su nezanemarivi inicijalni fiksni troškovi priključivanja, kotla i sličnog.
Što se tiče kotlova, vredi istaći prisustvo kondenzacionih, pored onih klasičnih – kondenzacioni mogu da iskoriste deo toplotne energije iz dimnih gasova, te da tako obezbede veću efikasnost.
Pelet – šta je i kako se koristi?
Sada prelazimo na jedno gorivo koje se dosta popularizovalo u poslednjih nekoliko godina u Srbiji.
Pre svega, da odgovorimo na pitanje šta je pelet?
Pelet se dobija od piljevine i strugotina. Masa se suši, usitnjava i zatim presuje. Rezultat su prepoznatljivi mali pojedinačni komadi. Takođe, u procesu presovanja dolazi do visokih temperatura i stvaranja prirodnog lepka koji komade čini kompaktnim i što je najbitnije, efikasno sagorivim.
Ovo je drveni pelet. Postoji i agro pelet, nešto lošijih grejnih karakteristika i ređe korišćen. On se dobija od različitih sirovina, poput koštica, ljuspi ili slame.
Grejanje na pelet se po komforu nalazi negde između strujno-gasnih varijanti i klasičnih čvrstih goriva.
Prisutno je manje pepela, samim tim i manje čišćenja. Skladištenje je takođe mnogo zgodnije.
Loženje je drastično jednostavnije, pošto posao obavljaju grejači, te nema majstorisanja oko paljenja. Takođe, loženje ne mora da se obavlja toliko često. Sipate određenu količinu materijala u rezervoar, a peć zatim radi svoj posao.
Peć na pelet je prilično moderan i sofisticiran proizvod. Situacija je naravno zavisna od modela, ali tendencija je da ima dosta elektronike i mogućnosti za različita podešavanja rada. Velikoj većini modela je neophodna električna energija za rad.
Druga strana njihove sofisticiranosti je da nisu toliko “romantične” kao peći na klasična tvrda goriva. Emituju prilično malo toplote same po sebi – toplotu šalju preko ventilatora ili predaju vodi ako je u pitanju model predviđen za etažno grejanje. Spomenuti ventilator može biti i izvor buke.
Tako da ako zamišljate neko ušuškavanje uz dobru knjigu tokom zimske noći uz peć, koja pucketa i zrači toplinom, to sa ovim pećima neće izgledati baš tako.
Alfa Plam iz Vranja u svojoj ponudi ima elegantnu peć na pelet Alfa Plam LUCA. Snaga je 8 KW a površina zagrevanja 51 kvadrat. Energetska efikasnost je klase A+, a maksimalno vreme rada sa punim rezervoarom 28 sati. Možda najmanje bitno, ali ne i nebitno – izuzetan dizajn i ukusan dodatak prostoriji.
Šta je etažno grejanje?
Pre nego što pređemo na našu poslednju sekciju, drvo i ugalj, odgovorimo na pitanje šta je etažno grejanje.
Etažno grejanje je zapravo centralno grejanje. Termin centralno grejanje se uglavnom koristi kao sinonim za daljinsko grejanje preko gradskih toplana, ali može biti obavljeno i u samostalnoj režiji.
Za etažno grejanje je potrebna posebna peć ili kotao – sposobna da preda toplotu vodi ili eventualno nekom drugom fluidu.
Potrebna je i cela dodatna aparatura naravno, različite pumpe, cevi, radijatori i drugo. Neki uređaji su predviđeni za etažno grejanje, dok drugi pak nisu.
Drvo i ugalj – ekonomični ali…
Ovo su klasična i široko zastupljena čvrsta goriva kod nas.
Drvo i ugalj su uvek relativno pristupačni i ekonomični. Zavisi naravno od kvaliteta odnosno tipa drveta ili uglja, vremena kupovine a ponekad i lokacije, ali u principu se dobija respektabilna zagrejanost za uložen novac.
Bitno je svakako nabaviti i peć koja će što više maksimizovati stepen iskorišćenja.
Kod drveta je od ključnog značaja da bude suvo, kako se ne bi trošila dodatna energija na sagorevanje vlažnog drveta. Što se tiče uglja – postoji nekoliko vrsta, od najjeftinijeg i najmanje potentnog lignita, pa do kvalitetnijih mrkih i kamenih ugljeva.
Međutim, ova podela nije tako jednostavna jer u svakoj od ovih podvrsti postoje različite varijacije, a neki ugljevi čak možda mogu biti i ne baš sasvim podesni za Vašu peć ili kotao, pa se pre nabavke savetuje dalje upućivanje u temu. Poželjno je i da ugalj nema preveliki sadržaj sumpora, jer isti šteti peći.
Ugalj i drva su ubedljivo najveći posao, posebno drva. Treba organizovati nabavku, pa zatim odlaganje, a onda sledi sezona redovnog rada na loženju, čišćenju i održavanju.
Veliki su zagađivači. Prođite zimi kroz kvart sa stambenim zgradama, a zatim kroz reon sa kućama i odmah ćete osetiti razliku u kvalitetu vazduha.
Kod odabira grejnog tela za ova goriva, možete da se odlučite kao i kod peleta za varijante za etažno grejanje ili ne, a vredi spomenuti i šporete na čvrsta goriva.
Grejte se i kuvajte u isti mah – recimo sa ovim smederevcem kompanije Milan Blagojević, MBS 7RS desni. Površina zagrevanja do 56 kvadrata za drvo i do 63 za ugalj, rerna, ploča i sve to po veoma pristupačnoj ceni.
To bi bilo to za ovaj tekst. U njega nisu uključene baš sve grejne opcije – u prvom redu daljinsko grejanje, odnosno klasičan pojam centralnog grejanja.
Kod te varijante u principu nema mnogo toga da se kaže, s ozbirom na automatizaciju procesa i mali uticaj individualnog korisnika. Ljudi koji se greju ovako verovatno vrlo dobro znaju da to nije baš jeftina solucija kada se uračuna da plaćaju cele godine – a verovatno znaju i da postupak skidanja sa mreže nije nimalo jednostavan. Jedno im ostaje sigurno, a to je izuzetno visok stepen komfora.
Takođe postoje neke opcije kao što su lož ulje, propan butan i slično. Cene kod ovih solucija su uglavnom prilično visoke i nisu previše rasprostranjene, pa ih samo počasno pominjemo u ovim završnim crtama.
Kao što smo istakli u otvaranju teksta, potraga za najboljom grejnom opcijom predstavlja ozbiljnu operaciju, ali ne mora biti dosadna. Nadamo se da smo Vam ovim tekstom malo pomogli u razmišljanju i odabiru, a ako ne, da ste barem saznali nešto zanimljivo.
Ostavite komentar